An initiative of :




Wageningen University





Sitekeuring.NET Award

Food-Info.net> Sastav hrane > Alergije na hranu

Celijačna bolest (netolerancija na gluten) i alergija na pšenicu

Celijačna bolest (takođe poznata kao celijakija, netropski spru, celijačni spru, netolerancija tankog creva na gluten ili preosetljivost tankog creva) je stanje u kojem dolazi do hronične reakcije na određene lance proteina, najčešće se odnosi na glutensku koja se nalazi u žitaričnom zrnevlju. Ova reakcija uzrokuje razaranje treplji tankog creva, koje rezultira malapsorpcijom hranljivih sastojaka.

Postoji jasni dokazi o porodičnoj tendenciji ka celijačnoj bolesti. Kod 5-10% rođaka iz prvog reda (roditelji, deca, braće i sestre) od dijagnosticiranih celijačnih bolesnika, može da se razvije ta bolest. Bolest se javlja kod oba pola i može se javiti u svakom životnom dobu, od odojčeta (od trenutka kada se žitarice uvodu u ishranu) do kasnijeg životnog doba (iako je osoba ranije konzumirala žitarice). Za nastajanje bolesti potrebne su dve komponente: genetska predispozicija (dva specifična genetska markera, zvana HLA podfaktori, koji su prisutni u preko 90% celijačnih bolesnika u SAD-u) i neka vrsta okidača. Okidač može biti: okruženje (kao prekomerno izlaganje žitaricama), događaji (verovatno nekoliko emocijonalnih stresova), fizički (kao što je trudnoća i operacija) ili patološki (virusna infekcija).

Nekad se smatralo da je to dečija bolest koja se razvija u toku odrastanja. Poslednji dokazi pokazuju da nije neuobičajno da simptomi celijačne bolesti nestanu tokom adolescencije, dajući znake izlečenja. Nažalost, oštečenja i dalje postoje i u zdravom peridu, i kasnije u životu oboleli od celijakije mogu pokazivati ozbiljna oštećenja tankog creva, i godinama do smanjene resorpcije važnih sastojaka hrane.

Produkti

Najčešće zabranjene žitarice su: pšenica, raž, ječam i zob.

Nažalost, postoje i vrste sa drugačijim nazivima. Durum i griz su imena za određenu vrstu pšenice koja je uzgajana za posebne namene. Spelt i kamut su vrste pšenice. (Drugi nazivi za ovu grupu su: spelta, poljska pšenica, einkorn, mala spelta).

Bulgur je pšenica koja je specijalno tretirana.

Tritikal je pšenica koja je hibrid nastao ukrštanjem pšenice i raži i definitivno je na toksičnoj listi.

Kukuruz je jedna od žitarica za koju se ne smatra da uzrokuje oštećenje crevnih treplji kod obolelih od celijakije. Dobro ga podnose mnogi oboleli od te bolesti.

Od najčešće korišćenih žitarica je pirinač koji retko izaziva probleme.

Pored kukuruza i pirinča, postoji širok spektar žitarica koji se koristi u bezglutenskom kuvanju.

Neke od žitarica koje se koriste i melju u brašno su: amarant, proso, kvinoa, ragi, kineska šećerna trska, soja, tapioka, tef, i divlji pirinač. Mnoga od ovih brašna su dostupna u prodavnicama zdrave hrane. Neki pak (kao što je pirinačno brašno) može se naći i u običnim prodavnicma.

Da bi postigli dobru teksturu u bezglutenskim pecivima, mnogi pekari koriste neke od sledećih dodataka: ksantanska guma, guar guma (iako ponekad imaju i laksativni efekat) ili metilcelulozu. Ovi sastojci su dostopni ili u prodavnicama zdrave hrane ili u specijalizovanim prodavnicama.

Bezglutanska ulja su takođe popularna u kuvanju, uključujući: ulje od kukuruza, kikirikija, maslina, uljane repice, šafranike, soje i suncokreta.

Le čenje

Ne postoji lek koji se može uzimati u lečenju celijačne bolesti. Tačnije nema lečenja, već je jedina šansa za obolele od celijake da vode normalan, zdrav život pridržavajući se dieta koje ne sadrže gluten. To znači ne koristiti u ishrani proizvode od pšenice, raži, ječma, zobi i od ostalih manje poznatih žitarica.

Extravitamini se mogu uzimati ako je to neophodno ali jedini način kod obolelih od celijake da bi izbegli oštećenje crevnih treplji i drugih združenih simptoma, je pridržavati se bezglutenske dijete.

Simptomi

Ne postoje tipični simptomi celijačne bolesti. Ta skala simptoma se kreće od ne pokazivanja simptoma (asimptomatični ili latentni oblik ove bolesti) do ekstremnih slučajeva, gde pacijenti dolaze kod doktora sa simptomima kao što su: gasovi, nadimanje stomaka, dijarejom i gubitkom telesne težine usled malapsorpcije.

Između ova dva ekstrema postoji velika paleta različitih simptoma kao što su:

  • Dijareja
  • Konstipacija
  • Masna stolica
  • Abdominalni bol
  • Prevelika količina gasova
  • Svi problemi povezane sa deficitom vitamina
  • Deficit gvožđa (anemija)
  • Hroničan umor
  • Slabost
  • Gubitak telesne težine
  • Bolovi u kostima
  • Manje frakture kostiju
  • Nenormalno osetljiva koža (parestezija) koja podrazumeva pečenje, bridenje, peckanje ili svrab kože
  • Oticanje
  • Glavobolje
  • Periferna neuropatija (peckanje u prstima šake ili tabana)

Kod dece, simptomi mogu biti:

  • Zaostajanje u rastu
  • Slabunjavost
  • Svadljivost, iritiranost
  • Oslabljena koncentracija
  • Bolovi u stomak praćeni bolnim ili manje bolnim nadimanjima
  • Bolovi pri defekaciji, obilna i smradna stolica
  • Česta diareja

Još jedna činjenica koje se može svemu ovom dodati, je dermatitis herpatiformis, bolest u kojoj su prisutne kožne promene, najčešće na (glavi, laktovima, kolenima, zadnjici) i koja može biti uzrokovana celijačnom bolešću.

Reakcije nakon unošenja glutena mogu biti momentalne ili odložene za nekoliko nedelja ili meseci.

Neverovatna činjenica vezana za celijačnu bolest je da nema dve obolele osobe koje imaju iste simptome i reakcije. Osoba može imati: nekoliko simptoma koji su gore navedeni, kombinaciju više njih, samo jedan od simptoma ili nijedan. Postoje čak i slučajevi gojaznosti koji se ispostave da su simptomi cijelične bolesti.

Pšenična alergija

Pšenica sadrži mnogo različitih proteina. Kao i na sve druge proteine, neki ljudi bi mogli biti alergični. Međutim, alergija na pšenicu je veoma retka.

Vidi takođe:

  • QA-saf39 (English) Kako ukloniti gluten iz kuhinjskih sredstava posle upotrebe pšeničnih produkata ?
  • QA-fi39 (English) Koji aditivi sadrže gluten ?

Reference i linkovi :

 



European Masters Degree in Food Studies - an Educational Journey


Master in Food Safety Law



Food-Info.net is an initiative of Wageningen University, The Netherlands